1. ZAKON UČINKA

Rezultati svakoga od nas zavise od dva faktora: jedan čine naša inteligencija, talenat i vrednoća, a drugog čini nivo liderstva koji posedujemo. l zaista, kada analiziramo ljude koje poznajemo, prepoznaćemo mnoge pametne, obrazovane i vredne ljude koji su nesumnjivo uspešni u svom poslu, ali koji bi, s druge strane, bili mnogo uspešniji kada bi bili bolji lideri. Zakon učinka je jednostavan i on glasi: Učinak svake osobe je određen nivoom liderstva koji poseduje. Što više želite da dosegnete, sve vam je više potrebno liderstvo. Što želite veće rezultate, sve vam je neophodnija sposobnost da utičete na druge ljude i da ih predvodite. Ovaj zakon i uopšte značaj liderstva za karijeru svake osobe najbolje odslikavaju sledeći grafikoni:

Ako se vaša posvećenost uspehu (u koju možemo svrstati inteligenciju, talenat, vrednoću, upornost itd.) na skali od 1 - 10 numerički može izraziti brojem 8, a vaš nivo liderstva brojem 1, vaš ukupni učinak će biti evidentan, ali će ipak biti ograničen. Ako se, međutim, pri istim karakteristikama vaš nivo liderstva numerički može izraziti brojem 6, vaš ukupni učinak će biti 5 puta veći nego u prethodnom slučaju.

Kroz uticaj na druge ljude, liderstvo ima višestruki efekat i to je ono što ga čini dragocenom i traženom vrednošću. Kada god se organizacija (ovo važi i za države) nalazi u teškoj ili kriznoj situaciji, nameće se potreba za novim liderima, jer samo oni mogu da proizvedu taj toliko traženi i očekivani "višestruko uvećani efekat".
1948. godine, dva brata - Dick i Maurice su u Kaliforniji otvorili svoj prvi restoran "brze hrane", koji je doživeo veliki uspeh. Restoran se zvao "McDonald's Hamburgers". 1952. godine su pokušali da razgranaju posao kroz koncept "franšize", ali sa skromnim uspehom. Dick i Maurice McDonald su bili dobri i uspešni vlasnici restorana. Razumeli su se u svoj posao, bili su vredni, uporni i imali su dobre ideje. Bili su dobri menadžeri, ali nisu bili lideri!
1954. braća su se udružila sa čovekom koji se zvao Ray Kroc koji jeste bio lider, sa kojim su osnovali McDonald's Corporation. Kroc je uz mnogo požrtvovanosti oko sebe okupio najbolje ljude koje je mogao da angažuje i počeo da pravi organizaciju. Za vreme dok su braća McDonald pokušali da sami prodaju svoj koncept franšize, uspeli su da nađu 15 kupaca. U periodu od 1955. - 1959. godine Ray Kroc je otvorio 100 McDonald's restorana, a u naredne 4 godine još 400. 1961. godine je za sumu od 2,7 miliona $ otkupio od braće ekskluzivno pravo za McDonald's i od kompanije napravio američku i svetsku instituciju. Danas McDonald's ima 21000 restorana u oko 100 zemalja sveta. Ovaj primer najslikovitije prikazuje zakon efektivnosti i jasno pokazuje razliku između menadžera i lidera.

2. ZAKON UTICAJA

Mnogi ljudi, kao što smo već rekli, imaju pogrešnu predstavu o liderstvu. Kada čuju da neko ima zvučnu titulu ili vodeći položaj, smatraju ga liderom, što vrlo često nije slučaj. Titule i zvanja nemaju mnogo veze sa liderstvom, jer se ono ne može nekome dodeliti niti se iko može imenovati liderom. Autentično liderstvo potiče od uticaja koji imate na ljude, a ta vrsta uticaja može samo da se zasluži.

Postoji nekoliko raširenih predrasuda vezanih za liderstvo:

1. "Menadžment i liderstvo su isto"!
Ovaj stav je netačan, jer se suština liderstva odražava u sposobnosti da utičete na druge ljude da vas slede, dok je suština menadžmenta u održavanju sistema i procesa. Bivši predsednik "Chrysler"-a Lee lacocca je rekao: "Ponekad i najbolji menadžer liči na dete koje na povodcu vodi velikog psa i koje čeka da pas odluči u kom pravcu želi da krene, kako bi ga tamo poveo". Menadžeri mogu da održavaju pravac, ali ne umeju da ga promene. Zbog toga, ako želite da vidite da li neko od vaših podređenih može da vodi, zatražite od njega da u svoje odeljenje ili tim uvede pozitivnu promenu, jer da bi to sa svojim ljudima uradio - mora da ima uticaj na njih. 2. "Lider je onaj ko zna"!
Uprkos tome što je Sir Francis Bacon rekao da je "znanje moć", pogrešno je verovanje da su lideri uvek oni ljudi koji imaju znanje i inteligenciju. Znanje jeste moć i lideri su vrlo često ljudi koji poseduju znanje, ali ne treba zaboraviti da postoje briljantni naučnici i filozofi čiji je koeficijent inteligencije daleko iznad proseka, ali čiji je "koeficijent liderstva" daleko ispod njega.

3. "Lider je onaj koji prvi stigne na cilj"!
Pogrešno je verovanje da je lider uvek onaj koji se nalazi korak ispred drugih, jer biti prvi ne znači istovremeno i biti lider. Sir Edmund Hillary je ušao u istoriju jer je bio prvi čovek koji je osvojio Mont Everest, 1953. godine, ali to ne znači da je automatski bio i lider. On čak nije bio ni voda ekspedicije koja je osvojila "vrh sveta". Taj čovek se zvao John Hunt.

4. "Liderstvo je položaj "!
Najbolji primer da ova konstatacija nije tačna predstavlja slučaj Maurice-a Saatchi-ja. generalnog direktora advertajzing agencije Cordiant (ranije poznate pod nazivom Saatchi & Saatchi), koga je 1994. godine otpustio bord direktora. Rezultat je, međutim, bio daje njegovim stopama krenulo nekoliko ključnih menadžera, kao i nekoliko velikih klijenata kompanije kao što su British Airways i Mars. (Uticaj Maurice-a Saatchi-ja je bio toliko veliki da je njegov odlazak prouzrokovao drastičan pad vrednosti deonica kompanije. On jeste izgubio titulu i položaj, ali je nastavio da bude lider. Zakon uticaja glasi: "Ako ne možete da utičete na druge, oni vas neće slediti, a ako vas ne slede - niste lider"!

3. ZAKON PROCESA

Liderstvo je slično uspešnom ulaganju na berzi. Ako očekujete da se obogatite za jedan dan, jednom uspešnom transakcijom, nećete biti uspešni. Ono što je bitno je kako se ponašate iz dana u dan, u dužem vremenskom razdoblju. Konsultant Tag Short je rekao: "Tajna uspeha svakoga od nas se nalazi u našim dnevnim planovima i aktivnostima". Ako svakodnevno ulažete u sebe i ako se vaše liderske vrednosti, karakteristike i postupci svakodnevno uvećavaju i "nagomilavaju", biće neizbežno i povećanje nivoa liderstva u vama.
Iako je tačno da se neki ljudi rađaju talentovaniji i sa više prirodnih sklonosti od drugih, liderstvo je skup veština, od kojih skoro sve mogu da se nauče i poboljšaju. Liderstvo čine poštovanje, iskustvo, emotivna snaga i zrelost, veština komuniciranja sa ljudima, disciplina, vizija, osećaj za vreme itd. Kao što vidite, mnoge od ovih vrednosti su "neopipljive" i zbog toga je potrebno mnogo vremena da sazru i pokažu svoj puni potencijal.
Analizirajući 90 vrhunskih lidera iz različitih oblasti, konsultanti Warren Bennis i Burt Nanus su došli do zaključka da je upravo sposobnost učenja, razvoja i unapređenja veština ono što razlikuje lidere od ljudi koji ih slede. Lideri su spremni da uče i kod njih taj proces traje neprekidno, kao rezultat samodiscipline i upornosti.
Razvoj liderstva u svakome od nas se odvija u četiri faze:

1. "Ja ne znam šta ne znam".
Većina ljudi ne pokazuje interes za liderstvo niti prepoznaje njegove vrednosti, jer ne vide sebe kao lidere. Kada bi znali da se liderstvo može izjednačiti sa uticajem na druge, a da prosečan čovek pokuša svakog dana da utiče na četiri osobe (barem tako kažu istraživanja), možda bi ih tema liderstva više zaintrigirala.

2. "Ja znam šta ne znam".
U određenom trenutku u životu, svako od nas se nade na liderskoj poziciji ili funkciji, da bi, kada se osvrne oko sebe utvrdio da ga niko ne sledi. To je trenutak kada spoznamo da je potrebno da naučimo kako da vodimo druge. Benjamin Disraeli je rekao: "Tajna uspeha u životu je u tome da budete spremni za trenutak kada se vam se konačno ukaže prilika".

3. "Ja znam da znam i to počinje da daje rezultate".
Kada počnete svakodnevno da učite i primenjujete liderske veštine, dobićete samopouzdanje i osetićete napredak u komunikaciji sa drugim ljudima.

4. "Ja ne znam da znam i sve radim sa lakoćom"!
Kada se nalazite u trećoj fazi, možete da budete uspešan kao lider, ali morate da vodite računa o svakom svom koraku. U ovoj fazi, međutim, vaša sposobnost da vodite postaje automatska i deluje kao urođena.

Zakon procesa glasi: "Liderstvo se razvija svakog dana, a ne za jedan dan".
Za to je potrebno vreme, odlučnost i disciplina. Košarkaška legenda Larry Bird je bio fantastičan "šuter", jer je svako jutro pre škole izvodio 500 slobodnih bacanja. Demosten iz Stare Grčke je uprkos govornoj mani bio najveći govornik svog vremena) jer je vredno vežbao, recitovao stihove sa kamenčićima u ustima, ili govorio na obali mora nadjačavajući snagu vetra i udarce valova. Zakon procesa potvrđuje da svako od nas ima šansu i potencijal da bude lider i da bez obzira sa koje tačke i u kom trenutku krene, može da bude bolji.

4. ZAKON NAVIGACIJE

Lideri vide u svojim mislima ceo put koji se pred njima nalazi pre nego što se na taj put otisnu. Oni imaju viziju, znaju šta im je sve potrebno da bi došli do cilja, ko im je sve potreban kao član tima i koje sve prepreke mogu da im se nadu na putu. Leroy Adams, autor koji se bavi liderstvom je rekao: "Lider je onaj koji vidi više od drugih, dalje od drugih i pre drugih". U svakodnevnim, da ne govorimo o ozbiljnim i teškim situacijama, ljudima je potrebno da ih predvodi neko u koga imaju poverenje. Tu dolazimo do zakona navigacije koji glasi: "Svako može da drži kormilo, ali je potreban lider da odredi pravac".

Pre nego što donesu odluku i povedu svoje ljude u određenom pravcu, lideri:

1. Analiziraju prethodne uspehe i promašaje, kako bi spoznali za šta su sve sposobni, ali isto tako kako bi izvukli pouke i učili na svojim greškama.

2. Prikupljaju informacije iz svih mogućih izvora: od svojih najbližih saradnika, od ljudi koji rade u prvoj liniji, na terenu, kao i od lidera van organizacije od kojih mogu nešto da nauče.

3. Analiziraju sve tačke "za" i "protiv" i računaju koliki je "trošak" pre nego što se u njega upuste.

4. Nastoje da pronađu pravu ravnotežu između optimizma i realizma, intuicije i planiranja, očekivanja i činjenica, ili kako je rekao Bili Easum: "Realistični lideri su dovoljno objektivni da minimiziraju iluzije, jer znaju da samozavaravanje može da ih košta njihove vizije".

Suština zakona navigacije je u dobroj pripremi, jer ako se dobro pripremite, vaši ljudi će imati poverenje i u vas i u sebe. Odsustvo pripreme će imati suprotan efekat. Da li će jedan projekat biti prihvaćen i podržan i u krajnjem slučaju uspešan, ne zavisi od veličine projekta - već od veličine lidera.

Dobar primer za zakon navigacije predstavljaju dve ekspedicije koje su 1911. godine krenule u "osvajanje" Južnog pola. Jednu je predvodio Norvežanin Roald Amundsen a drugu Britanac Robert Falcon Scott. Amundsen je pre polaska pažljivo i detaljno analizirao i pripremio svaki segment puta koji je trebao da traje 2 meseca: proučavao je život i ponašanje Eskima i na osnovu toga odabrao pseće zaprege kao najbolji način za prevoz ekspedicije, pažljivo je odabrao ljude i opremu, precizno odredio logore u kojima će se nalaziti zalihe hrane itd. l zaista, uprkos ogromnim naporima, najveći problem koji je njegova ekspedicija imala je bio izvađen zub jednog od članova posade. Druga ekspedicija je imala potpuno drugačiji tok, koji je rezultirao tragičnim ishodom. Scott je odabrao motorne sanke za prevoz (koje su se pokvarile već nakon petog dana), neadekvatnu opremu (usled koje su ljudi dobili smrzotine), raspored logora nije bio dobar (zbog čega su ljudi često gladovali). Kada su uz velike muke stigli na Južni pol tamo su našli pobodenu norvešku zastavu (to je bilo mesec dana posle Amundsena), da bi u povratku doživeli pravu golgotu koja je završila smrzavanjem i smrću svih članova posade.

5. ZAKON AUTENTIČNOSTI

Mnogi pojedinci koji zauzimaju formalnu poziciju lidera i očekuju da ih drugi ljudi slušaju i slede - ali se to često ne dešava, jer nisu autentični lideri. Ljudi mogu da budu ljubazni prema njima i mogu čak i da ih se plaše, ali ih neće slediti. Razlika između lidera po položaju i autentičnih lidera je u tome što ljudi žele da čuju šta misli i šta ima da kaže autentični lider, a ne lider po položaju. Ako osoba koja vodi sastanak i osoba koja vodi ljude nisu ista osoba, onda osoba koja vodi sastanak nije pravi lider i ona ima uticaj samo na druge lidere po položaju. Lideri nisu oni ljudi koji sebe nazivaju liderima već oni ljudi koje drugi dobrovoljno prihvate i slede kao lidere. Ovaj zakon glasi: "Kada autentični lider govori - svi slušaju"! Ovaj zakon najbolje potvrđuje još jedan primer Larry Bird-a, NBA košarkaša, koji je u poslednjem tajm-autu, nekoliko sekundi pre kraja jedne dramatične utakmice rekao svojim saigračima: "Samo mi dajte loptu, i oslobodite mi prostor za šut"! Na to je reagovao trener tima, koji je uzviknuo: "Ja sam trener i ja govorim kako ćemo da igramo", a onda se okrenuo igračima i rekao: "Dajte loptu Larry-ju i oslobodite mu prostor za šut"!

Da bi se jedna osoba u svom okruženju afirmisala kao lider i da bi je drugi priznali za lidera potrebno je da ima sledeće karakteristike:

1. Karakter. Liderstvo uvek potiče od integriteta i unutrašnje snage koju osoba ima.
2. Dobri odnosi sa ljudima. Lideri su samo oni ljudi koji imaju sledbenike, a da bi ih imali potrebno je da pažljivo i strpljivo izgrađuju međuljudske odnose.
3. Znanje i informacije, koji su za lidere od vitalnog značaja. Znanje ne čini lidera, ali lidera nema bez znanja.
4. Intuicija i sposobnost da donose odluke i kada nisu poznati svi faktori.
5. Iskustvo. Što su veći izazovi sa kojima se lider suočavao u prošlosti, veći su izgledi da mu ljudi pruže šansu u budućnosti.
6. Prethodni uspesi. Ništa ne šalje tako jasnu poruku kao uspesi koje je osoba imala u prošlosti.
7. Uverenje da je osoba sposobna, da ume i može da vodi ili reši problem.

6. ZAKON POVERENJA

Temelj liderstva čini poverenje koje ljudi imaju u lidera, a da bi stekli to poverenje on mora da bude čovek kompetentnosti i karaktera. Ne možete da zloupotrebite poverenje svojih ljudi i da istovremeno i dalje očekujete da imate uticaj na njih. Predsednik PepsiCo Craig Weatherup je rekao: "Ljudi će vam oprostiti greške koje učinite u dobroj nameri, ali ako pogazite njihovo poverenje, nikada ga više nećete povratiti. To je dovoljan razlog da to poverenje smatrate svojom najvećom vrednošću. Možete da prevarite svog šefa, ali nikada ne možete prevariti svoje kolege i podređene".

Na osnovu ove rečenice može da se izvede zakon poverenja:
"Karakter uspostavlja poverenje, a poverenje uspostavlja liderstvo". Važno je da uspostavite prave vrednosti, da ih komunicirate svojoj okolini i ono što je najvažnije - da živite u skladu s njima, jer kao što je rekao John Morley: "Niko ne može da se izdigne iznad ograničenja svog sopstvenog karaktera". Poverenje se ne stiče pričom, već integritetom, rezultatima, dobrim odlukama, priznavanjem sopstvenih grešaka i iskrenom brigom za ljude sa kojima radite. Kada je karakter lidera snažan ljudi mu veruju, kao što veruju u njegove sposobnosti da oslobodi i razvije njihove potencijale. To ne samo da daje sledbenicima nadu u budućnost, već im pruža i snažnu veru u sebe i svoju organizaciju.

7. ZAKON POŠTOVANJA

Ljudi ne slede jedni druge slučajno. Oni slede one ljude čije liderstvo poštuju. Što čovek ima više liderstva u sebi, lakše prepoznaje liderstvo u drugima. Oni koji znaju manje ili imaju manje talenta slede one koji znaju više ili koji su talentovaniji. Ako posmatrate šta se dešava kada se ljudi prvi put sretnu, okupe u grupu i počnu da komuniciraju, videćete da se lideri odmah nametnu i preuzmu vodstvo. Nije potrebno mnogo vremena da se lider afirmiše, da ga drugi priznaju za lidera i počnu da ga slede. Iz ovog primera sledi zakon poštovanja: "Ljudi prirodno slede lidere jače od sebe".

Poslednjih godina, neposredno pre nego što je prestao sa aktivnim igranjem, bilo je očigledno koliko je Michael Jordan, najbolji košarkaš svih vremena, bio vezan za svog dugogodišnjeg trenera u "Chicago Bulls"-ima, Phil Jacksona, za koga je verovao da je najbolji u svom poslu - toliko da je produžetak svog ugovora vezivao sa ostankom Jacksona na mestu trenera i to zaista ima smisla. Lider kao Michael Jordan želeo je da sledi takode velikog lidera Phila Jacksona, što se sigurno ne bi dogodilo da Jackson nije zaslužio njegovo poštovanje.

8. ZAKON INTUICIJE

Od svih zakona liderstva, zakon intuicije je najteže razumeti jer ga je najteže objasniti. Liderstvo se ne zasniva samo na činjenicama i argumentima, već i na intuiciji i drugim nevidljivim i neopipljivim faktorima koje lider mora da uoči, uzme u obzir i pravilno proceni. Činjenica je da je upravo intuicija ono što odvaja vrhunske lidere od onih dobrih. Najbolji lideri vide stvari koje drugi ne vide, sprovedu promene i idu napred dok drugima nije jasno šta se uopšte dogodilo.

Kao što smo rekli, intuicija pomaže liderima da "čitaju" događaje i probleme i da na osnovu informacija koje imaju i unutrašnjeg osećaja donose neočekivane i najbolje odluke. Vrhunski lideri su u stanju da "namirišu" promenu ili opasnost, da dobro procene ljude, njihova očekivanja, nade i strahove. Američki predsednik Lyndon Johnson je jednom prilikom rekao: "Kada ulazite u sobu, ako ne možete da procenite ko je za vas a ko protiv vas, nemojte da se bavite politikom“! Slična stvar je i sa liderstvom. Konačno, lideri moraju da budu sposobni i dovoljno jaki da "čitaju" sebe, svoje slabosti i prednosti, kao što je rekao James Russel Lovell: "Ne može da ostvari velike stvari onaj ko nije potpuno iskren sa samim sobom".

Sjajan primer zakona intuicije u akciji predstavlja neočekivan i fantastičan potez jednog od osnivača kompanije "Apple" - Steve Jobs-a, kada je ponudio strateško partnerstvo čoveku sa kojim je kompanija bila u ozbiljnom sudskom sporu i koga su svi u "Apple" smatrali smrtnim neprijateljem. U pitanju je bio Bili Gates, vlasnik "Microsofta". Spor je prevaziđen, partnerstvo je donelo neophodan kapital kompaniji, a na Wall Street-u je naglo skočila vrednost "Apple" deonica.

Zakon intuicije pokazuje da je liderstvo više umetnost nego nauka. Principi liderstva su nepromenjivi, ali se njihova primena menja zavisno od situacije i samog lidera - a za to je potrebna intuicija.

9. ZAKON MAGNETIZMA

Uspešni lideri su uvek u potrazi za dobrim ljudima. Ukoliko za trenutak razmislite kakve bi tipove ličnosti želeli da imate u svom okruženju, kada bi mogli da birate (a kao menadžer vi bi trebali sami da birate svoje podređene) i kakve bi karakteristike i kvalitete trebalo da poseduju te osobe, videćete da taj izbor nije određen time šta biste vi želeli, već time kakvi ste sami. Naime, zakon magnetizma glasi: "Lideri privlače ljude slične sebi".

Zakon magnetizma je veoma moćan i može da radi za ili protiv vaše firme - zavisno od toga ko je na njenom čelu (ovo važi za sve vrste organizacija - od firmi, političkih stranaka do sportskih timova). Dobri i kvalitetni ljudi privlače jedni druge, ali to isto važi i za one loše. Al McGuire, košarkaški trener je iskreno rekao: "Tim treba da bude produžetak ličnosti trenera. Moji timovi su zato uvek arogantni i omraženi".

Ako ste bili u prilici da sami birate svoje saradnike, videćete da su oni u mnogim karakteristikama slični vama: oni su često istog životnog stava (pozitivni ljudi koji na život gledaju kao na niz prilika i uzbudljivih izazova ne žele oko sebe da imaju ljude koji na sve gledaju crno i u svemu vide problem), istih ili sličnih godina, porekla i interesovanja, životnih iskustava, istih vrednosti i ono što je veoma važno - istih sklonosti i pogleda na liderstvo.

Pred izbijanje američkog Građanskog rata (1861-1865 godine), bilo je pitanje kojoj strani će se prikloniti mnogi generali. Najboljim generalom u državi se smatrao Robert E. Lee, kome je Abraham Lincoln ponudio vođstvo nad armijom Severa. Lee, međutim, nije hteo da ratuje protiv rodne Virdžinije i stavio se na čelo Juga. Njegovim stopama su krenuli mnogi drugi generali, što je dovelo do krvavog rala koji bi svakako trajao kraće da je general Lee sa svojim saradnicima odabrao drugu stranu.

10. ZAKON VEZE

Svi uspešni lideri znaju da ako žele da pokrenu ljude na akciju prvo moraju da pokrenu njihove emocije i da ih na taj način vežu za sebe. Tako upravo glasi i zakon veze. "Srce dolazi pre glave". Upravo u zakonu veze leži razlog mnogih pobeda i poraza. Zahvaljujući svom načinu komunikacije i uspostavljanju čvrste veze sa građanima John Kennedy je na predsedničkim izborima pobedio Richarda Nixon-a, a mnogo godina kasnije Ronald Reagan Jimmy Cartera. Reagan je čak imao i nadimak "Veliki komunikator"! Pritom, lideri nastoje da uspostave čvrstu vezu ne samo sa grupom kao celinom, već i sa što više pojedinaca u toj grupi, jer se kredibilitet lidera uspostavlja kada direktno komunicira sa pojedincima i pokaže iskrenu brigu za njih. Tako postoji priča da je Napoleon znao svakog svog višeg oficira poimenično, da je znao gde živi i u kojim se sve bitkama za njega borio.

Neki lideri imaju problem sa zakonom veze jer pogrešno veruju da sledbenici imaju bespogovornu obavezu da slede lidera. Autentični lideri koji poštuju zakon veze su svesni njegove važnosti i uvek su oni ti koji iniciraju kontakt sa svojim ljudima. Kada se to dogodi, efekat na čitavu organizaciju je ogroman: medu podređenima se javlja snažan osećaj lojalnosti i radne etike, a vizija lidera postaje zajednička i dobrovoljno prihvaćena vrednost. Zbog toga, nikada nemojte da potcenite značaj uspostavljanja mostova i veza između sebe i ljudi koje vodite. Postoji jedna izreka koja najbolje odslikava zakon veze, i koja glasi: "Kada upravljate sobom upotrebite glavu, kada vodite druge, koristite srce“.