Liderstvo, kao fenomen o kome se sve više razmišlja, govori i piše, postao je bitan i nezaobilazni činilac svih uspešnih organizacija. Nova generacija lidera suočava se sa izazovom stvaranja i funkcionisanja organizacija u kojima će svaka osoba moći da razvije sve svoje potencijale, kao i da se oseća vrednim, korisnim i bitnim delom organizacije. Za to je potrebna, pre svega, vizija čiji je inicijator lider, a koju će zajednički doneti i prihvatiti svi zaposleni, a potom sa punom posvećenošću pristupiti njenoj realizaciji.

Svako vreme imalo je svoj "tip" lidera, prikladan uslovima i ambijentu. Protekle decenije, nakon II Svetskog rata, pripadale su liderima "starog kova", koji su upravljali kompanijama u periodu izrazite industrijalizacije, koji je karakterisala velika birokratizacija i izraženi hijerarhijski odnosi. G takvom ambijentu, ljudi na čelu kompanija su svojom snagom i autoritetom, naglašenim naredbodavnim stilom i snažnom kontrolom mogli da nametnu svoju viziju drugima, koju bi zatim zaposleni bezpogovorno sprovodili u delo. Mnoge velike svetske kompanije su stvorile svoje ime, pozicije i bogatstvo zahvaljujući upravo uspešnom funkcionisanju koncepta po kojem je lider glava, a organizacija telo.

Mnoge organizacije su i danas ustrojene po principu "piramide" i precizno utvrđenih hijerarhijskih odnosa. Na vrhu piramide nalazi se predsednik ili generalni direktor, a na njenom dnu - zaposleni, ljudi koji proizvode ili pak prodaju proizvode ili usluge. U ovakvoj, "klasičnoj", autoritarnoj piramidi ljudi rade za osobu koja se hijerarhijski nalazi na višoj stepenici i kojoj odgovaraju za svoj rad. Kupci, potrošači, krajnji korisnici su u drugom planu. Novo vreme i novi uslovi zahtevaju i novi tip lidera. Čuveni američki konsultant Ken Blanchard (autor The One Minute Manager), ponudio je potpuno novu filozofiju liderstva i menadžmenta, koju su sa oduševljenjem prihvatili mnogi autentični lideri. Blanchard je postavio koncept "obrnute piramide", na čijem dnu se nalazi lider i neposredno iznad, njegov top menadžment. Na vrhu ovakve piramide nalaze se izvršioci, ljudi koji su u kontaktu sa kupcima. U suštini, na vrhu piramide se nalaze kupci i potrošači.

U odnosu na klasičnu piramidu, ogromna razlika je u odgovornosti zaposlenih - jer uloge su se promenile. Izvršioci postaju neposredno odgovorni kupcima, lider svom top menadžmentu, a novi, osnovni zadatak lidera i menadžmenta je da pomognu svojim neposredno podređenim da postignu svoje ciljeve.

KO SU LIDERI?

Postavlja se pitanje zbog čega pojedini menadžeri u svojim nastojanjima uspeju, a drugi ne, ili zbog čega neki evidentno kvalifikovani menadžeri u novim uslovima ne ostvare očekivane rezultate? Eksperti veruju da odgovor ne leži u intelektualnoj sposobnosti ili znanju kojim menadžer raspolaže, već u njegovim liderskim osobinama. "Guru" modernog menadžmenta, prof. Peter Drucker, prema sopstvenim rečima, za vreme svoje duge profesionalne karijere upoznao je mnogo uspešnih lidera: "Svi su se oni međusobno razlikovali. Neki od njih nisu izlazili iz svoje kancelarije, dok su drugi iz nje često izbivali. Neki su bili izuzetno prijatni (mada ne mnogi), dok su drugi bili kruti i nepristupačni. Jedni su bili brzi i impulsivni, dok je drugima bila potrebna večnost i puno razmišljanja dok ne donesu odluku. Neki su odmah pričali o svojoj porodici, drugi nisu pominjali ništa drugo sem konkretnog posla. Neki su bili odlični slušaoci, ali bilo je i onih koji su pratili samo svoj instinkt. Sve to potvrđuje da ne postoji autentični liderski stil. Ipak, svi su oni imali jednu zajedničku ličnu karakteristiku - a to je da su imali malo ili nimalo "harizme". Oni nisu bili "rođeni" lideri, već su zahvaljujući uspešnom i promišljenom radu postali lideri."

Ipak, svi su oni znali 4 jednostavne stvari:

1. Lider može biti samo onaj koji ima sledbenike. Svi su oni bili veoma svesni značaja odnosa sa ljudima koji su ih sledili i posvećivali su tom odnosu veliki značaj.

2. Uspešni lideri nisu oni koje ljudi vole ili gledaju sa divljenjem. Uspešni su oni čiji sledbenici rade prave stvari. Liderstvo ne čini popularnost, već rezultati.

3. Svaki korak lidera se pažljivo prati. Zbog toga oni moraju da budu primer drugima.

4. Liderstvo ne čini položaj, titula, privilegija ili novac. Liderstvo je pre svega odgovornost.


Bez obzira na razlike u karakteru, stilu rukovođenja, sposobnostima i interesima, svi oni su se ponašali na sličan način:

1. Nisu počinjali sa pitanjem: "Šta ja želim?", već sa pitanjem: "Šta treba da se uradi?"

2. Sledeće pitanje je: "Šta ja to važno što ja treba da uradim?", u čemu će se najbolje odslikati njihova snaga i uspešnost.

3. Stalno su se pitali: "Šta su misija, vizija i ciljevi organizacije? Šta je to što je čini uspešnom?"

4. Veoma su uvažavali različitost ljudi, i nikada oko sebe nisu okupljali ljude slične sebi. Skoro nikada nisu razmišljali o tome da li im se neka osoba dopada ili ne, ali su bili potpuno određeni i netolerantni kada se postavi pitanje kvaliteta rada, standarda ili vrednosti koje ljudi imaju.

5. Nisu se plašili kvaliteta ili snage svojih kolega - čak su ih glorifikovali. Divan primer je Dale Carnegie, koji je želeo da na njegovom nadgrobnom spomeniku stoji: "Ovde počiva čovek koji je u svom poslu okupljao ljude bolje od sebe."

6. Nastojali su da uvek kada se pogledaju u ogledalo, budu mirne savesti. Na taj način su se branili od najvećeg iskušenja - da umesto pravih rade popularne stvari, ili pak da preduzimaju aktivnosti koje su nekorektne ili zlonamerne.

7. Konačno, svi ovi uspešni lideri nisu bili "propovednici". Bili su ljudi od akcije i pre svega dobri radnici.

ŠTA LIDERE ČINI JEDINSTVENIMA?

1. ENERGIJA I UPORNOST
Uspešni lideri su, po pravilu, izuzetno agilni, aktivni, stalno u pokretu, i obično rade više od drugih. Nolan Bushnell, osnivač kompanije Atari, rekao je: "Najvažnije je ustati sa stolice i nešto raditi. Ne sutra, ne sledeće nedelje, već danas!"
Njih karakteriše da radije sami traže i pronalaze probleme - pre nego što se oni sami pojave. Njihova energija im omogućava da budu uporni kada su drugi neodlučni, i da se čvrsto drže svojih uverenja - onda kada su drugi spremni da ih promene.

2. ZNANJE I KOMPETENTNOST
Istraživanja pokazuju da veliki broj lidera ima ne samo visoko već i široko obrazovanje, i da su stalno u potrazi za novim znanjima i informacijama. Oni čitaju, slušaju i posmatraju. Njihova kompetentnost privlači ljude, zbog čega su ljudi spremni da se stave pod njihovo vodstvo. Prihvatanje i negovanje kulture stalnog učenja postalo je razmeđe između stare i nove generacije lidera.

3. INTELIGENCIJA
Liderstvo i inteligencija su usko vezani. Visoko obrazovanje je pokazatelj inteligencije, ali svakako ne i jedini. Inteligentni lider sa lakoćom prihvata i "obrađuje" sve informacije. Inteligencija je takođe povezana sa lakim izražavanjem. Jedna izreka kaže: "Dobar menadžer je onaj koji lako objasni osobi koja teško razume i koji lako razume osobu koja teško objasni."

4. DOBRA PROCENA
Zdrav razum je takođe pokazatelj inteligencije, jer zaposleni se uvek pitaju: "Da li ovo ima smisla? Da li je razumno? Da li se na ovo možemo osloniti?" Mnogo je primera visokoobrazovanih menadžera sa brojnim diplomama, kojima zdrav razum, jednostavno nije jača strana. Uspešni lideri se uzdaju u svoj zdrav razum, ali često i u svoj instinkt (management by guts).

5. LIČNI INTEGRITET
Lideri svojom snažnom ličnošću privlače druge ljudi, ali je veoma važno da poverenje koje steknu, svojim ponašanjem i zadrže. Takođe je važno da sredstva koja koriste u ostvarenju visokih ciljeva proklamovanih misijom i vizijom budu sa njima u skladu. Liderstvo zaista jeste karakter!

6. SAMOPOUZDANJE
Strahujući od neuspeha i njegovih posledica, mnogi ljudi su nespremni da preuzmu rizik. Za razliku od njih, lideri znaju kako da preuzmu vodstvo u složenim situacijama. Samopouzdanje lidera zasniva se na čvrstim uverenjima, jasnoj viziji i dotadašnjim ostvarenjima. Zbog toga ambiciozni menadžeri treba da započnu sa realizacijom umerenijih i kratkoročnih ciljeva, da bi se vremenom i njihove aspiracije uvećavale. J.C. Agnew, američki industrijalac, rekao je: "Na početku samo razmišljam o tome kako ću uspeti, a ne šta ću raditi ako ne uspem."

7. KREATIVNOST I INICIJATIVA
Nastojanje da se uvek bude "korak ispred" je veoma važna karakteristika lidera. Opredeljenje da se bude nezavistan od grupe i okruženja i spremnost da se pokreću inicijative, naglo promeni pravac u vreme kada druge kompanije idu "uhodanim stazama", donela je mnogim kompanijama strateške prednosti.
Najbolje ideje ne moraju uvek poteći od samih lidera.
Znajući to, oni u svom ambijentu maksimalno podržavaju kreativnost ljudi, otvorenost i razmenu ideja.

8. OBJEKTIVNOST l URAVNOTEŽENOST
Uvažavanje činjenica je jedna od bitnih komponenti svakog lidera. Max De Pree, jedan od poznatih američkih korporativnih lidera, potvrdio je to ovim recima: "Prvi zadatak lidera je da definiše realnost". Uspešne lidere ne zovu bez razloga pragmatičnim sanjarima ili praktičnim idealistima.
Sledeća važna karakteristika je uravnoteženost. Mali broj podređenih respektuje menadžere koji su u jednom momentu raspoloženi i nasmejani, a već u sledećem namrgođeni i ljuti!

9. KOMUNIKACIJA
Lideri su izvanredni u komunikaciji. U stanju su da pronađu zajednički jezik sa mnogo različitih tipova ljudi, da smanje tenziju u razgovoru sa konfliktnim ličnostima, ali isto tako da pronađu zajedničke elemente za kompromis. Iznad svega, veoma vode računa o osećanjima drugih.

10. ENTUZIJAZAM I OPTIMIZAM
Istraživanja pokazuju da podređeni svoje uspešne lidere blisko povezuju sa ovim karakteristikama. Entuzijazam i optimizam se očigledan pokazatelj samopouzdanja. Uostalom, ne kaže se slučajno da su entuzijazam i optimizam "zarazni".

11. POSVEĆENOST POSTIZANJU CILJEVA
Potpuna opredeljenost ka postizanju ciljeva snažno karakteriše sve lidere. Potreba da uspešno obave poslove za njih je veliki motiv i pokretač, kod većine njih još od rane mladosti. Zbog toga, u svojim kompanijama, oni postavljaju izazovne ali dostižne ciljeve. Promene uvode postepeno, "korak po korak", tempom koji neće uplašiti podređene, već će im omogućiti da se na njih priviknu.

Struktura organizacija budućnosti, koje se rukovode filozofijom obrnute piramide omogućava svakome ko uvažava sve ove vrednosti i ko ima potrebu i snagu da se menja, da postane lider. Savremene organizacije su decentralizovane i sastavljenje od više autonomnih jedinica, donošenje važnih odluka prepušteno je kompetentnim ljudima na nižim nivoima, što je pogodan ambijent za stvaranje novih lidera. Takođe, zadatak lidera nove generacije je da stvaraju oko sebe nove lidere i jačaju strukturu organizacije, stoje prilika za sve da pokažu sav svoj potencijal. Moderne organizacije od svakog zaposlenog zahtevaju kompetentnost, samodisciplinu, individualnu odgovornost, spremnost da donose teške odluke, primenu organizacionih vrednosti, inicijativu, uspešno komuniciranje itd. što su sve karakteristike autentičnih lidera....Da li ste spremni da postanete lider?




ČINIOCI LIDERSTVA

Razmislite i objektivno procenite sebe u svim navedenim činiocima liderstva (ocene od 1 do 5). Utvrdite svoje jake strane, kao i one u kojima su potrebna poboljšanja. Kopiju tabele možete dati i svojim kolegama, prijateljima, ukućanima da vas i oni ocene u svim ovim kategorijama, a njihovu procenu uporedite sa svojom.