|
* Japan je još 1980. godine doneo stratešku odluku da japanska privreda promeni
strategiju razvoja. Umesto investiranja u tešku industriju
i petrohemiju, težište ulaganja pomereno je na delatnosti
koje počivaju na ljudskom umu i znanju i koje troše malo energije
i sirovina. Rezultate te vizionarske odluke vidimo danas !
* Podatak da se u SAD broj zaposlenih u delatnostima visokog
znanja, kao što su profesionalne i poslovne usluge izjednačio
sa brojem zaposlenih u industriji (gde je broj zaposlenih
u stalnom padu), potvrđuje da je broj "organizacija
znanja" u stalnom porastu.
* Engleska Kraljica Elizabeta II, u svom govoru u engleskom
parlamentu, 14. maja 1997. godine, rekla je: "Edukacija
mladih ljudi biće najveći prioritet moje Vlade. Ona će raditi
na podizanju standarda znanja u školama, koledžima i univerzitetima,
kao i na promovisanju doživotnog učenja na radnom mestu."
Stupivši prošle godine na mesto Predsednika Vlade Velike Britanije
koja će uvesti zemlju u XXI vek, Tony Blair, rekao je da njegova
Vlada ima tri osnovna prioriteta: "Edukacija, edukacija
i edukacija"! Ovo svoje opredeIjenje Tony Blair je potvrdio
imenovanjem "prvog državnog Podsekretara za Doživotno
Učenje" (first Under-secretary of State for
Lifelong Learning).
U današnje vreme mnoge organizacije su svesne da je jedini
način da se osvoji i zadrži komparativna prednost - učiti
brže od konkurencije. Zbog toga se sve više kompanija
trudi da usvoji i primeni koncept "organizacije znanja"
i na taj način ostvari prednost na tržištu. Najbolji primer
"organizacije znanja" svakako predstavlja
"Microsoft" Bili Gates- a. U vrednosti deonice ove
kompanije nominalne vrednosti 70 USD, samo 7 USD predstavlja
knjižnu - vidljivu (tangible) vrednost. Drugim rečima,
na 1 USD knjižne vrednosti dolazi 9 USD nevidljive (intangible)
vrednosti - koju najvećim delom čini znanje !
"Organizacije znanja" spremne na brzo
učenje karakteriše:
- brzo reagovanje na želje kupaca (potrošača)
tako što će se nove informacije brzo pretočiti u znanje koje
će se iskoristiti na način koji će kupcu doneti novu vrednost
- savladavanje novih tehnoloških dostignuća
i njihova primena u cilju kvalitetnije usluge kupaca
- smanjenje vremenskih ciklusa gde god je
to moguće
- spremnost na inovacije (koje se dešavaju
u ambijentu u kome vlada međusobno poverenje i sloboda da
se preuzme rizik)
- samopouzdanje i prilagodljivost na promene u okruženju
- inicijativa, odlučno i "bezbolno" sprovođenje
svih neophodnih promena
Vreme je da menadžeri počnu da gledaju svoje organizacije
kroz prizmu znanja, kako bi taj "intelektualni kapital"
došao do punog izražaja, donoseći svim članovima organizacije
novi profit i nove šanse. Da se podsetimo, definicija
menadžera 21, veka glasi: "Menadžer je osoba odgovorna
za svoje znanje, i znanje svojih podređenih" !
U tom svetlu, potrebno je utvrditi šta je to što čini intelektualni
kapital organizacije, vrednovati ga na pravi način, i potom
"raširiti" po celoj organizaciji. Ukoliko se to
ne učini, može se desiti da "intelektualno" najvredniji
pojedinci ili najbolje ideje ostanu neiskorišćeni, ili čak
napuste organizaciju!
Inteligencija postaje kapital onog momenta kada donese
novi kvalitet ili novu vrednost. Shodno tome, "intelektualnim
kapitalom" može se nazvati samo ono znanje koje je primenjivo
i koje ima praktičnu korist.
Švedska kompanija Scandia, koja se bavi finansijskim
uslugama, prva je firma u svetu koja je 1995., u svom godišnjem
finansijskom izveštaju u posebnom odeljku izrazila vrednost
svog intelektualnog kapitala. Zahvaljujući svom vizionarskom
radu, Šveđanin Leif Edvinsson postao je poznat kao
prvi direktor Intelektualnog kapitala u istoriji.
ŠTA JE ZNANJE?
Odgovor na ovo pitanje dao je jedan drugi Šveđanin - Karl
Erik Sveiby u svojoj knjizi "Novo Organizaciono
Bogatstvo", definišući znanje kao individualno,
nečujno, usmereno na akciju, bazirano na pravilima i u stalnim
promenama.
S obzirom na kompleksnost termina, znanje se izražava
kao KOMPETENTNOST.
Kompetentnost predstavlja VOLUMEN DELOVANJA,
i sastoji se od 5 međusobno zavisnih elemenata:
1. EKSPLICITNO ZNANJE uključuje činjenice,
sakupljene formalnom edukacijom
2. VEŠTINE čine umetnost "znati kako",
koja se dobija treningom i praksom
3. ISKUSTVO se zasniva na uspesima i greškama
iz prošlosti
4. VREDNOSTI predstavljaju čovekov filter
o tome da li radi prave stvari
5. DRUŠTVENA MREŽA koju čine čovekovi odnosi
sa drugim ljudima i kultura koju nosi iz ambijenta
U vremenu, koje je pred nama, učenje postaje
lična odgovornost.
Ljudi treba da preuzmu odgovornost za svoje znanje i kvalitet
posla koji obavijaju, ne čekajući da inicijative za sticanje
znanja stignu od viših nivoa menadžmenta.
Uvažavajući ove činjenice, može se zaključiti da budućnost
i perspektivu imaju ona društva, organizacije i pojedinci
koji budu imali neophodna znanja i veštine koji će im omogućiti
da nadvladaju tako moćne i međusobno povezane sile kao što
su brzina promena, složenost okruženja i nesigurnost vremena.
U svojoj knjizi "Ubrzano učenje za 21. Vek", autori
Colin Rose I Malcolm Nichols kažu da budućnost pripada onima
koji uspešno savladaju 3 stvari:
- ubrzano učenje
- veća memorija
- kreativno razmišljanje
Na dobar i siguran posao moći će da računaju samo oni pojedinci
koji budu prilagodljivi uslovima i vremenu, kao i oni koji
budu stalno obnavljali i inovirali stara i sticali nova znanja.
Za neke ljude ovakvi trendovi mogu izgledati sumorno ili čak
zastrašujuće. Za druge, ovo novo vreme predstavlja šansu i
izazov. (U svakom slučaju, kako ćemo "proći" u vremenu
koje je pred nama, zavisi isključivo ili u najvećoj meri od
nas samih. Svi držimo sudbinu u svojim rukama !
|
