Okruženje u kome egzistira i deluje moderni menadžment, nalazi se u stanju permanentnih promena, koje su istovremeno šansa i opasnost. U tim ˝burnim˝ vremenima, kreativnost zauzima temeljno mesto. Rađanje ideja vuče organizacije napred, a njihovo pomanjkanje – nazad. Samim tim i uloga menadžera postaje sve složenija. Menadžeri imaju autoritet da omoguće i pokrenu proces istraživanja novih, kvalitetnijih, kreativnijih proizvoda i usluga i inventivnijih načina kako da se poslovi obavljaju bolje i kvalitetnije. Oni mogu da budu generatori ˝eksplozije˝ kreativnosti i drugih potencijala, ali isto tako mogu svojim krutim stavom i rigidnošću, ugušiti svaku pomisao ljudi na kreativno mišljenje.

PUTEVI KOJI VODE KA KREATIVNOM MIŠLJENJU

KONVERGENTNO I DIVERGENTNO MIŠLJENJE
Konvergentno mišljenje polazi od pretpostavke da postoji samo jedno rešenje problema, i sav napor je usmeren na pronalaženje tog jedinog ˝pravog˝ rešenja. Kod divergentnog mišljenja, misli nisu usmerene samo na jedno, već na mnogo različitih mogućih rešenja.

VERTIKALNO I LATERLANO MIŠLJENJE
Vertikalno mišljenje razvija se postepeno, ˝korak po korak˝. Misao je usmerena ka jednom cilju i jednom rešenju, a svesna kontrola osigurava da misli ne skreću s jednosmernog puta. Ovaj proces je kontinuiran i spor, mukotrpan i naporan, ali je racionalan, i u krajnjem ishodu često može biti efikasan.
Lateralno mišljenje, umesto prave linije ide ˝krivudavim˝ putem, uz dozvoljene ˝skokove˝. Ono je puno asocijacija koje neprestano ˝naviru˝ sa svih strana, i na taj način ˝obogaćuju˝ glavni tok misli. Ograničenja, zabrane, kruta kontrola, samokritika, u ovom procesu nisu dozvoljene. U njemu ideje dolaze iznenada, a rešenje problema se nametne kao ˝bljesak˝ koji iznenada ˝sine˝.
Veoma je važno istaći postojanje ravnoteže vertikalnog i lateralnog mišljenja. Lateralni procesi slobodno generiraju originalne ideje i kreću se prostorima mašte. Vertikalnim procesima, pak, misli se sređuju, a ideje analiziraju, sa ciljem da se među njima pronađu i izaberu one koje su najefikasnije i najdelotvornije.

KO SU ˝KREATIVCI˝?
Na pitanje: ˝Da li ste kreativni?˝, većina ljudi odgovara odrečno. Dajući takav odgovor, neki ljudi sebe dobro procenjuju, ali većina, pak, nije potpuno u pravu. Istraživanja pokazuju da je kreativnost većim delom urođena, ali isto tako treba znati da postoje tehnike i metode kojima se kreativno i inventivno mišljenje, kao važno ˝oruđe˝ u rukama menadžera, podstiče i kultiviše.
Odsustvo kreativnosti uzrokovano je ambijentom i situacijama u kojima ljudi žive i rade, a u kojima se mnogo više traži ponavljanje umesto kreativnosti, saglašavanje i konformizam umesto različitosti. Ako se u takvom okruženju ponašaju nekonvencionalno, ljudi rizikuju da drugi na njih gledaju sumnjičavo, ili da njihovo ponašanje smatraju nepredvidivim. (shvatajući to kao manu), što sve utiče da kreativnost ostane duboko u senci.
Srećom, vreme koje dolazi naklonjeno je i namenjeno ljudima koji misle kreativno. Na svetskom tržištu postaje ˝gusto˝ jer se traže ljudi koji će da pronađu nove puteve, što je prilika za sve ˝kreativce˝ da pokažu šta znaju i na tržištu valorizuju svoj talenat i znanje.

Ove napomene mogu biti korisne moderno menadžeru, čiji se posao, između ostalog sastoji u prepoznavanju u motivisanju najkreativnijih među svojim saradnicima.

˝OLUJA MOZGOVA˝
U cilju ostvarenja maksimalnih kreativnih potencijala pojedinaca i grupe kao celine, razrađuju se tehnike koje mogu doprineti da ti efekti budu najveći. Jedna od osnovnih grupnih tehnika je ˝oluja mozgova˝ (brainstorming). ˝Oluja mozgova˝ je način da se od grupe ljudi dobije veliki broj ideja za kratko vreme. Ovo je jedan od najjednostavnijih, ali i najefikasnijih metoda grupnog kreativnog mišljenja, koji ne traži veće iskustvo ili pripremu, osim realtivno veštog voditelja.
Pretpostavke za ˝oluju mozgova˝:
- grupa od 6-12 ljudi
- trajanje 30-45 minuta
- prethodno definisanje problema i pružanje potrebnih informacija
- opuštena atmosfera bez spoljnih ometanja i posmatrača
- potpuna sloboda iznošenja mišljenja i novih ideja
- svaka ideja se tretira kao važna
- za vreme iznošenja ideja niko nema pravo da ocenjuje, kritikuje ili omalovažava bilo čiju ideju.
Efekti ovog procesa mogu biti višestruki:
1) da se identifikuju ideje koje odmah imaju praktičnu primenu
2) ideje koje dalje treba da se razrade
3) da se analiziraju novi pristupi otkriveni tokom sesije.