Strateški menadžment temelji se na sposobnosti organizacije da misli dalekovido i da se aktivno priprema za budućnost. Postavlja se , međutim, pitanje na koji način uspostaviti najbolji odnos između organizacije i dinamičnog okruženja, sa ciljem da se postigne prednost nad konkurencijom? Kako sagledati trendove, pojave i događaje u okruženju? Kako prognozirati promene koje će se dogoditi i predvideti njihov uticaj na poslovanje?

Da bi proces strateškog planiranja bio uspešan, iz njega moraju da proisteknu kriterijumi za svakodnevno donošenje odluka u organizaciji, kao i za njihovu procenu i vrednovanje. Veliki broj organizacija vrši neku vrstu dugoročnog – strateškog planiranja, ali je mali broj onih koje zadovoljavaju neophodan visok nivo ovog složenog procesa.

Suštinsko pitanje glasi: ˝Kako formulisati i definisati dobru, dugoročnu poslovnu strategiju, i u skladu s tim planirati i preduzimati buduće akcije?˝

Važan i nezaobilazan aspekt kompleksnog procesa strateškog
planiranja jedne organizacije čine njena misija & vizija.

M I S I J A

Misija je kratka i jasna izjava o razlozima postojanja organizacije, njenoj ulozi, funkciji koju želi da ispuni, osnovnom krugu potrošača, i metodima pomoću kojih organizacija namerava da ispuni svoj cilj.
Izjava o misiji daje okvir za formulisanje specifičnih poslova i aktivnosti koje će organizacija obavljati, definiše prostor i tržište u kome će se organizacija nadmetati, određuje na koji način će se resursi preusmeravati i koji će biti pravac razvoja i rasta u budućnosti.
Osnovna svrha misije je da članovima organizacije usmeri pažnju i razmišljanje na suštinski razlog postojanja organizacije, kao i da im objasni na koji je način to što oni rade deo jednog višeg i opšteg cilja.

FORMULACIJA IZJAVE O MISIJI
Izjava o misiji može nastati na dva načina:

1. da vodeći čovek ili najuži vrh organizacije formuliše misiju u skladu sa svojom percepcijom vrednosti za koju se organizacija zalaže, i sa takvom izjavom upozna ostale članove organizacije koji treba takvu izjavu da uvaže i po njoj postupaju.
2. da misija nastane ˝demokratski˝ - procedurom koja duže traje, ali iz koje proističu neuporedivo veće koristi. U stvaranju misije na ovaj način učestvuju svi zaposleni, time što svako ističe vrednosti za koje smatra da najbolje odslikavaju delatnost i svrhu postojanja organizacije. U skladu s tim izborom, dolazi se do vrednosti koje su zajedničke za većinu zaposlenih, iz kojih se kasnije formuliše sama izjava o misiji. Prednost ovako formulisane misije sastoji se u tome da je svi zaposleni prihvataju kao svoju, jer su u njenom stvaranju aktivno učestvovali, a ne kao nametnuti od strane vrha organizacije. To u velikoj meri utiče na njihov stav prema tim vrednostima, što ima pozitivne efekte na njihovu motivaciju i odnos prema poslu.

ŠTA organizacija radi (koje proizvode, usluge ili ideje nudi)?
Akcenat u ovom slučaju pre svega treba staviti na potrebe potrošača – korisnika, koje organizacija treba da zadovolji svojim proizvodima, uslugama ili idejama.

KO je potrošač – korisnik proizvoda, usluga ili ideja kojima se organizacija bavi?
Koje je to tržište ili deo tržišta koje organizacija namerava da usluži? Tržište može biti segmentirano na mnoge načine: geografski, prema godinama starosti, imovnom stanju korisnika itd. Precizno određenje ciljne grupe omogućava organizaciji da se bliže i detaljnije posveti upravo potrebama svoje ciljne grupe.

KAKO i na koji način organizacija obavlja svoju funkciju? Na koji način će ispuniti svoje ciljeve, i doći do svoje ciljne grupe: kojom tehnologijom, kojim marketinškim pristupom itd.?

ZAŠTO organizacija postoji?
Ovo je suštinsko – egzistencijalno pitanje, podjednako važno za profitne kao i neprofitne organizacije. Formulacija tog ˝Raison d´etre˝ predstavlja ˝ključ˝ čitave misije.

KOMPARATIVNA PREDNOST ORGANIZACIJE predstavlja takođe bitan deo misije, koji treba da utvrdi koji je to kvalitet ili atribut koji odvaja organizaciju od konkurencije. Na koji način će se organizacija razlikovati od drugih?

Pravilo je da izjava o misiji ne sme da ima više od 100 (sto) reči.

Poznavanje odgovora na pitanja ŠTA, KO, KAKO I ZAŠTO, kao i poznavanjem KOMPARATIVNE PREDNOSTI organizacije, omogućava da se svakodnevno donose rutinske, ali pravovremene, dobro odmerene, najbolje odluke.

V I Z I J A

Vizija je proces u kome najviši menadžment organizacije kreira viziju – sliku o budućnosti organizacije, i u skladu s tim stvara neophodne procedure i sprovodi aktivnosti kako bi tu sliku pretvorio u stvarnost.
Za razliku od dugoročnog planiranja, koje predstavlja prenošenje postojećih poslovnih trendova na budućnost, vizija je pokušaj da se budućnost predvidi, i da se za nju organizacija pripremi. Naravno, vizija podrazumeva verovanje da se na budućnost može uticati, i da se ona može menjati našim postupcima i aktivnostima. Vizija je ˝san o budućnosti˝ , ˝obećana zemlja˝ , koja ipak mora imati ˝dodir realnosti˝, mora biti podjednako jasna i snažna kako bi kod ljudi stvorila osećaj da je do ˝obećane zemlje˝ moguće stići na bezbedan način. Tako koncipirana vizija upućuje članove organizacije na budućnost i jasan pravac kojim treba ići, mobiliše energiju, stvara osećaj ponosa, jedinstvenosti i važnosti, što sve zajedno podiže nivo motivacije u organizaciji i rezultira većim efektima nego što se ranije mislilo da je moguće.

Vizija je kreativni čin koji trba da rezultira pronalaženjem načina da se stvari obavljaju drugačije, bolje, da ljudi budu inovativniji, da prirodnu kreativnost koju poseduju stave u službu organizacije, da se oslobodi ogromna kreativna energija koja, pritisnuta svakodnevnom rutinom, stoji sakrivena.

Kapacitet za vizionarskim razmišljanjem postoji u svakoj osobi – problem je što je malo osoba obučeno da razmišlja konceptualno, a ne linearno. Zbog toga je potrebno da ljudi nauče da razmišljaju ˝kakva bi idealna budućnost mogla biti˝, kao i da podržavaju svoje lidere da razmišljaju na taj način.
Postojanje vizije, samo po sebi nije dovoljno. Da bi vizija ˝zaživela˝, ona mora postati zajednička, moraju je nositi u mislima i u srcu svi njeni članovi. U njenom oživotvorenju, moraju učestvovati svi zaposleni na čelu sa liderom organizacije. Svaki član organizacije mora dati svoj doprinos, jer u ostvarenju vizije svako ima svoje važno mesto, svako mora da ponese svoj deo tereta i slave.