Perfekcionizam je jedna od retkih ljudskih osobina koja izaziva podeljene reakcije. Mnogi ovoj osobini daju pozitivan predznak, smatrajući da perfekcionizam podrazumeva stručnost, marljivost, ambicioznost i kvalitet.
Svi ćeo se složiti da posao za koji kažemo da je obavljen ''perfektno'' zaslužuje samo priznanja i aplauze. Složićemo se takođe, da postoje profesije od čijih predstavnika sa punim pravom očekujemo da budu perfekcionisti (hirurzi, piloti, arhitekte, itd.). Pravo da budu perfekcionisti imaju takođe i drugi ljudi koji se bave poslom koji je strogo individualan.

Sa stanovišta modernog menadžmenta koji zahteva svakodnevni, kontinuiran, naporan rad u dinamičnom okruženju, u interakciji i komunikaciji sa drugim ljudima, gde se pritom očekuje i određeni nivo rezultata u radu, insistiranje na perfekcionizmu postaje preveliki teret kako za same osobe – perfekcioniste, tako i za njihovu okolinu.
U odnosu na podređene, perfekcionizam je agresivan, i dugoročno ima za posledicu lošu atmosferu u sredini.
Američki institut ''Human Synergetics'', je na osnovu rezultata istraživanja u 350 najuspešnijih američkih kompanija formirao idealnu strukturu ličnosti menadžera. Tog ''idealnog'' menadžera sačinjavaju 55% konstruktivni profili (progresista, humanista, realizator i saradnik), 12% defanzivni profili (kompromiser, zavisnik, tradicionalista i dezerter) i 33% agresivni profili (6,3% oponent, 7,6% takmičar, 9% snagator i 10, 3% PERFEKCIONISTA). Na sledećim stranicama, analiziraćemo perfekcionizam iz ugla modernog menadžmenta.

1. ˝MORA˝ OBAVITI POSAO ˝PERFEKTNO˝ U SVAKOM POGLEDU
Perfekcionista postavlja najviše moguće standarde za obavljanje posla, i dok se oni u potpunosti ne zadovolje, posao se ne smatra obavljenim.
Jedan od osnovnih zakona percepcije – ''kompletirati nekompletno'', za perfekcioniste je ''opsesija''. Ukoliko posao nije obavljen po njegovim merilima - a to znači bez najmanje greške, za njega posao nije dovršen, što po pravilu donosi nezadovoljstvo i probleme kako njemu, tako i ljudima sa kojima on radi.

2. SMATRA DA SE STVARI UVEK MOGU OBAVITI BOLJE
Kako bi stvari bile obavljene ''savršeno'', perfekcionista od svojih podređenih uvek očekuje i traži ''još malo napora i vremena'', kako bi se neki plan ili projekat poboljšao. Sa aspekta ljudi koji nisu perfekcionisti, to ''još malo vremena'' se pretvori u večnost. Zbog toga rad sa šefovima – perfekcionistima, za podređene uvek predstavlja izvor stresa i problema.

3. SVOJE STANDARDE NAMEĆE DRUGIMA
Perfekcionista je ubeđen u ispravnost svojih stavova i standarda, zbog čega smatra logičnim da ta merila treba da prihvate i njegovi podređeni, što predstavlja povod za nesuglasice. Neprihvatanje tih standarda od strane podređenih, čini ga nervoznim, razdražljivim, čak i ljutim. U tim diskusijama, njegov argument je da jedino on brine o kvalitetu posla koji treba obaviti.

4. PREVIŠE PAŽNJE POSVEĆUJE SITNICAMA
Ne uspevajući da napravi razliku između onoga što je bitno i onoga što je manje važno, perfekcionista izgubi mnogo vremena baveći se ''malim stvarima''. Vrlo često, on ne uspeva da napravi razliku između forme i sadržine. Posvećujući podjednaku pažnju bitnom i nebitnom, a sve u želji da bude ''savršen'', upada u vremenski tesnac, zbog čega nedostatak vremena postaje njegova hronična ''boljka''.

5. ISTI POSAO RADI VIŠE PUTA
Kako bi posao obavio po svojim standardima – besprekorno, perfekcionista je spreman da mu se vraća više puta, zbog čega je po pravilu uvek u ''trci'' sa vremenom.

6. ČESTO ODLAŽE – PROLONGIRA STVARI
Perfekcionista je u stanju da ceo vikend provede ''radno'' – doterujući svoj projekat, ali se dešava da zbog tog, po njemu neophodnog rada, zakasni, i propusti da posao obavi u zadatom roku.

7. UVEK JE NA ˝OPREZU˝ DA NEKO NE POGREŠI
Obavljanje posla koje nije ''savršeno'', perfekcionistu čini nervoznim, napetim i uvek ''pod pritiskom''. Zbog toga je u stalnoj potrazi za greškama svojih podređenih, koji umesto da svoj posao rade što bolje, razmišljaju kako da prikriju svoje propuste. Pravo na grešku je jedno od osnovnih prava, koje podređenima ne treba oduzimati. Naravno da iza tog prava stoji odgovornost da se greška ne ponovi. Tenzija koju menadžer – perfekcionista širi u svojoj sredini ima za posledicu da su odlasci ljudi iz takvih sredina češći nego što je uobičajeno. Osećajući da ne mogu da ispune previsoke standarde svojih šefova, stalnu tenziju i napetost koja ''visi u vazduhu'', podređeni ''dižu ruke'' i odlaze.

8. SPUTAVA KREATIVNOST
Jedini i pravi put je samo onaj njegov, drugi mogu samo da ga slede. Perfekcionista se često drži svog pravca, ne dozvoljavajući drugima (utvrđenim procedurama, stalnim proverama, upozorenjima i zabranama) da budu kreativni i na svoj način pokažu šta znaju.

9. PREOSETLJIV JE
Za perfekcionistu je karakteristično da se poistovećuje sa svojim poslom, što mu s jedne strane daje dodatnu snagu i motiv, ali ga sa druge strane čini veoma osetljivim. To ima za posledicu da čak i dobronamerne primedbe i savete može pogrešno da shvati i primi – lično.

10. PREVIŠE JE ZABRINUT
Perfekcionista uvek daje sve od sebe, i za njega je to pitanje morala. Problem je u tome što isti takav stav očekuje od drugih, što nije realno. Pored toga, njegova zaokupljenost ispunjenjem cilja, dovodi do toga da ne poklanja dovoljno pažnje ljudima koji taj cilj treba da ostvare. Zbog toga, podređeni po pravilu vide ovakvog menadžera kao neljubaznog, hladnog, nekad čak i diktatora.

11. SVE STVARI DRŽI ˝POD KONAC˝
Perfekcionista je toliko tačan, precizan i detaljan, da se čak može reći da je ''cepidlaka''. Posledica toga je da ga drugi smatraju nedovoljno fleksibilnim. Perfekcionistu ćete takođe prepoznati po tome što čuva i ne baca stare stvari – knjige, časopise, odeću. ''Možda će mi ovo nekad zatrebati'', njegov je način razmišljanja.

12. IMA RAZVIJEN OSEĆAJ KRIVICE I SAMOKRITIKE
Kada cilj nije apsolutno ispunjen, perfekcionista se oseća krivim. Kada težnja za savršenstvom, koja u njemu postoji, nije dala isti takav rezultat, on prvo sebe optužuje za to ''nesavršenstvo''.

13. IMA POTREBU ZA PRIZNANJIMA
Za perfekcionistu je veliki stimulans da ga okolina smatra savršenim. Zanimljiva je pojava da perfekcionista ima potrebu za priznanjima, ali da ih istovremeno teško prihvata, jer je zbog svojih previsokih standarda retko kada zadovoljan obavljenim poslom.

14. NEMA VREMENA ZA ODMOR I OPUŠTANJE
Perfekcionista želi da posao obavi bolje nego što šef traži, a pogotovo bolje od drugih. Veliki rad i napor koji ulaže, kao i provere ''za svaki slučaj'' koje su njemu svojstvene, imaju za posledicu da perfekcionista praktično nema vremena za odmor i relaksaciju.

Analizirajući posledice perfekcionizma u menadžmentu, ugledni američki psiholog David Burns, utvrdio je da je perfekcionizam za menadžment veoma opasan, i u suštini negativan. Menadžeri koji su sami sebi i drugima nametnuli praktično neostvarive ciljeve i koji su pritom u tom nastojanju uporni i beskompromisni, plaćaju za tako formiran stav vrlo visoku cenu. Rezultat nije, dugoročno gledano, samo u opadanju produktivnosti, već isto tako u ugroženom zdravlju, poremećenim međuljudskim odnosima, i po pravilu lošoj slici o samom sebi. Dr. Burns ističe da je suština u nivou – intenzitetu perfekcionizma. Manji nivo perfekcionizma može pomoći da se postignu značajni uspesi, ali visok nivo perfekcionizma je siguran put za neuspeh. Treba postavljati visoke standarde, velike i izazovne ciljeve, ali treba biti spreman da se povremeno postane i na kompromis i prihvati nešto manje od ''perfektno'' obavljenog posla.