Rukovođenje je po svojoj suštini posao veoma podložan stresnim situacijama, što dovodi do pojave potpuno novih i do sada nepoznatih "menadžerskih bolesti". Upravljati složenim organizacijama, donositi odgovorne odluke, razrešavati komplikovane situacije, komunicirati sa mnoštvom različitih ljudi, rešavati međuljudske odnose i konflikte, kontrolisati tuđ rad, uravnotežavati suprotstavljene interese - dovodi menadžere u stresne situacije.

Niko od nas ne živi bez nekog oblika stresa. Biti bez stresa znači biti bez ciljeva, potreba ili želja koje hoćemo da ostvarimo. Težnja da realizujemo naše različite potrebe - lične, društvene, ekonomske, fizičke, psihološke - uvek će dovesti do nekog oblika stresa i napetosti. U tom slučaju, stres predstavlja pozitivan - motivišući faktor.
Činjenica da vrhunski politički i privredni menadžeri najbolje funkcionišu kada su pod pritiskom, potvrđuje da stres može imati i pozitivne efekte. Kada se nalaze u situaciji da imaju više obaveza nego što ih je moguće objektivno savladati, postaju delotvorniji. Može se reći da na kratke staze stresne situacije poboljšavaju naše intelektualne i fizičke sposobnosti, čine nas sposobnijim, koncentrisanijim i efikasnijim, ali na duge staze stres deluje razarajuće na organizam, i pre ili kasnije pojaviće se neki od gore navedenih simptoma.

1. NEMOGUĆNOST DA SE PAŽNJA USMERI NA IZVOR STRESA
Ništa se ne može učiniti sa problemom ako se ne analiziraju njegovi različiti aspekti. Da li je problem lične prirode, pa ga yaista sami moramo rešiti? Da li je u pitanju društveni problem koji uključuje i druge ljude? Da li je vezan za posao ili ima i neki drugi izvor, npr. u porodici? Dakle, prvo treba pronaći izvor problema.

2. SKLONOST BRIZI I EMOTIVNOM DOŽIVLJAVANJU SITUACIJE
Preterana briga i preemotivno reagovanje potrošiće našu energiju i vreme, a neće dovesti do rešenja problema. Briga nije najbolji način da se iskaže zaokupljenost problemom. Umesto proste zabrinutosti, treba razmišljati i tražiti prihvatljiva rešenja.

3. ODLUKA DA SE STRES ZADRŽI ZA SEBE
Često osoba zadržava u sebi problem koji je uzrok stresa, smatrajući da taj problem druge ne bi ni zanimao. Ako je samo "žrtva" stresa svesna problema, ćutanje može da poveća stres. Odluka da se problem zadrži za sebe blokira pristup za moguću pomoć ostalih, koji vbi inače mogli da pomognu.

4. ODUGOVLAČENJE UMESTO PREDUZIMANJA AKCIJE
Često osoba ne uspeva da obavi poslove potrebnim tempom, što dovodi do nagomilavanja poslova i nedostatka vremena da se oni urade. Ponekad osoba misli da će stres proći vremenom. Odugovlačiti i ne preduzimati ništa da se problem reši - samo povećava problem.

5. PREOPTEREĆENOST KRITIKAMA
Preozbiljno prihvatanje kritika od strane drugih, uz preteranu brigu oko toga šta oni misle i kažu vodi u konfuziju i neodlučnost, što situaciju čini još više stresnom.

6. OSEĆANJE LIČNE KRIVICE ZBOG STRESA
"Vidi u šta sam se uvalio ovog puta. Ovo mi nije trebalo!" kažnjavanje samog sebe uz prepuštanje osećaju krivice, bez preduzimanja bilo kakve akcije produbljuje efekat stresa i onemogućava čoveka da razumno razmotri situaciju ili akcije koje mogu biti produktivne.

7. STAV "LAKO ĆEMO" - UZ OKRIVLJAVANJE DRUGIH
Ovakav stav pre predstavlja bekstvo nego način da se reši problem. Čovek se privremeno može osećati dobro prebacujući krivicu na nekog drugog, ali na duge staze to nije produktivno. Ekstremna subjektivnost i osetljivost, usmeravanje pažnje na druge osobe kao izvor stresa sprečava čoveka da preispita samog sebe.

8. NEMOGUĆNOST OPUŠTANJA
Neke osobe potpuno preokupira stresna situacija, pa o drugim stvarima uopšte ne razmišljaju. Onaj ko ne može da se opusti, neće moći ozbiljno da razmisli o problemu. Čak i kada smo najopterećeniji obavezama, treba naći vremena za relaksaciju.

9. TRAŽENJE REŠENJA U "MALIM STVARIMA" KAO BEKSTVO OD PROBLEMA
Ponekad osoba traži izlaz iz stresa i napetosti u "malim stvarima", ugađajući sebi na razne načine, kao što je preterano uzimanje hrane, prekomerno pušenje, opšta fizička lenjost itd., što svakako nije put za rešenje problema.

Koliko uspešno se neko bori sa stresom i napetošću zavisi od toga koliko efikasno su njegova energija, njegova emotivna i fizička snaga usmereni prema ostvarenju cilja. Sledeća pitanja i razmišljanja mogu poslužiti kao pravac delovanja.

1. DA LI JE SITUACIJA ZAISTA VAŽNA?
Čest problem sa kojim se suočavamo u životu punom stresnih situacija je pitanje procene "šta je vredno naše pažnje i truda, a šta ne". Nervirati se i brinuti zbog stvari koje nisu od velike važnosti - nepotrebno je.

2. DA LI JE TO U VAŠOJ NADLEŽNOSTI?
Neki ljudi su preokupirani situacijama za koje oni u stvari nisu odgovorni. Proverite da li ono što vama prouzrokuje stres, nije u stvari problem nekog drugog. Brinete zbog lenjih, odsutnih, "zabušanata"? Oni treba da su u stresu, a ne vi. Oni su odgovorni za svoje postupke, a vi treba da preduzmete zvanične korake da ih naterate na valjano ponašanje - a ne da se zbog toga nervirate.

3. DA LI SE NEŠTO ZAISTA MOŽE URADITI SA OVOM SITUACIJOM ?
Ako osoba "razbija glavu" stvarima koje su neostvarive i nerešive, frustracija će se samo pojačati. Ako se ništa ne može učiniti, tu činjenicu treba prihvatiti i nastaviti dalje.
Reihold Niebuhr je to divno rekao u svojoj "Molitvi za spokojstvo":

"Gospode, daj nam milost da prihvatimo sa spokojstvom,
stvari koje se ne mogu promeniti
Hrabrost za stvari koje treba da promenimo
i Mudrost da razlikujemo jedne od drugih."

4. DA LI MOŽETE OBJEKTIVNO DA SAGLEDATE IZVOR STRESA?
Stresna situacija je uglavnom emocionalna, tako da je uobičajeno da se problem ne sagleda objektivno. Probajte da stavite problem na papir, otprilike ovako:
a) Šta je izvor mog stresa? (Napišite to jasno, objektivno, iskreno)
b) Šta sam ja učinio da do toga dođe (nabrojati pojedinačno)
c) Šta sada treba uraditi?
d) Koji treba da bude moj prvi korak?

5. USMERITE PAŽNJU NA DOBROBITI KOJE ĆE USLEDITI KADA PROBLEM BUDE REŠEN
Videti nagradu za rešeni problem motiviše nas da razmišljamo i delujemo u atmosferi smanjene napetosti. Dodatna snaga koju dobijamo vizijom uspešno rešenog problema pomaže u borbi protiv tako ozbiljnog opterećenja kao što je stres.

6. RAZGOVARAJTE O PROBLEMU SA DRUGOM OSOBOM
Saznavši ugao gledanja druge osobe postižemo veću objektivnost u sagledavanju stresne situacije. Zbog toga je mudro razgovarati o svojim brigama sa osobom koja je objektivna i razumna, kojoj verujemo i koju poštujemo.

7. DELEGIRAJTE STVARI DRUGIMA
Osobe koje sve pokušavaju da urade same, nalaze se u stresu već na samom početku. Pokušajte da napravite spisak stvari koje radite, i izdvojite one koje treba delegirati drugima.

8. DA LI MUDRO KORISTITE VREME?
Proučite svoj plan aktivnosti da vidite gde vam odlazi vreme. Vaša sekretarica ili pomoćnik, koji najbolje poznaju vaše poslovne aktivnosti, mogu vam u tome najbolje pomoći. Predupredite stres time što ćete akcije preduzimati pre krajnjeg roka za njihovo izvršenje.

9. ŠTA JE DUHOVITO U VAŠOJ SITUACIJI?
Sigurno se sećate situacija iz prošlosti koje su vas mučile a koje sa ove distance izgledaju smešno. U nekad ozbiljnim situacijama danas vidimo samo humor. Stručnjaci nam govore da je smanjenje napetosti kroz humor terapeutsko sredstvo, jer smeh nam pomaže da podelimo brigu na manje "komade" koje je lakše "svariti".

10. DA LI STE PROBALI METODE RELAKSACIJE?
Neki oblici fizičke aktivnosti (šetnja, rekreacija, ples), duboko disanje "iz dijafragme" itd. predstavljaju dobru terapiju i mogu da smanje napetost.

11. USAGLASITE SE SA "IZVOROM STRESA"
Često je izvor stresa druga osoba sa kojom se svakodnevno susrećete na poslu. Viđati se svaki dan sa takvom osobom, a ne preduzimati ništa - samo pojačava stres. Rešenje se nalazi u otvorenom razgovoru sa dotičnom osobom, u pokušaju da se konflikt prevaziđe, što će rezultirati izvesnim olakšanjem i otklanjanjem tereta stresa čim se razgovor obavi.